Литерарна активност

IMG_9902

 

Бајка о чаробној библиотеци

        Некада давно  живела је једна девојчица у забаченом делу града, у пустоши коју никад нико није видео. Изгледала је као осушена шума у милион забачених тунела. Из сваког тунела је излазила одређена чаролија.

Та чаролија је била извор енергије града. Сваки забачени део је представљао одређену чаролију. У Зачараном граду је владала црна магија. Зове се Зачарани град јер га је једном, пре неколико година,  зачарао црном магијом један чаробњак. Он је био велика претња том граду. Отац једне девојчице за њен тринаести рођендан поклонио јој чаробну библиотеку. Баш на дан када је зли чаробњак зачарао град, био је њен рођендан. Уз помоћ чаробне библиотеке, то јест чаробне књиге која је била најмоћнија у тој библиотеци, успела је да отера чаробњака, али  није успела да заштити град.  Зли чаробњак је рекао да ће се вратити једног дана и да уништвање града није било ништа. Девојчица је сваког дана стрепела да ће зли чаробњак да се врати . Није могла ни да спава, него је сваке ноћи седећи у мраку читала књигу којом је отерала злог чаробњака. Решила је да га књигом изазове на двобој. То је био велики ризик за девојчицу.Једног дана , док је њена мајка била на тераси, видела је из даљине неку црну мрљу на небу. То је био зли чаробњак, а  њена мајка је одмах утрчала унутра. Девојчица је жустро истрчала напоље уз упозорење родитеља. Борила се са чаробњаком, којег је изазвала на двобој уз помоћ чаробне књиге. Време је пролазило, а нико није био уморан од посматрања ове борбе. Девојчица је полако почела да губи снагу. Можда је књига одустајала, али девојчица није ни помишљала да одустане. Њена мајка је смислилила одличан план. Узела је једну књигу из чаробне библиотеке, са врло опасним и забрањеним чинима, али била је иста као и најмоћнија књига у библиотеци. Чаробњак је одмах узео књигу, мислећи да ће да победи девојчицу. Када је изрекао чини, одмах је поплавео и претворио се у птицу ластавицу.

Тако је девојчица победила чаробњака и живела срећно са својим суграђанима.

Софија Јуришић, пети разред

Резултат слика за pencil and line borders

Дођи у моје село!

     Моје село  Баноштор је  смештено на обронцима Фрушке горе. У мом селу има много лепих ствари које би вредело доћи и погледати.

Баноштор је познат, пре свега по вину. Дан вина обележава се традиционално већ годинама првог викенда септембра. Тада је наше село највеселије. И млади и стари, сви се окупљају и поздрављају многобројне госте који дођу тога дана  у наш крај. Грожђенбал траје три дана. Првог дана је отварање манифестације, другог дана се такмиче произвођачи и надмећу чије грожђе, а и вино је најбоље. Искусни винари показују како се прави вино, пече се во на ражњу, а вече се проводи весело уз музику.

Баноштор се налази на самој обали Дунава, зато и не чуди што наши мештани прослављају и Међународни дан Дунава. Оно што је неизоставно тога дана јесте такмичење у пецању, кувању рибље чорбе, разнолике радионице и забава за оне најмлађе.

Зато, ако вас пут нанесе у моје село, немојте га заобићи, сигурно ће вам се допасти.

Александар Вукотић, седми разред

Резултат слика за pencil and line borders

Извештај са емитовања представе „Како упропастити свој живот он лајн“

Ученицима основних школа широм Србије, као и ученицима наше школе у понедељак, 19. марта 2018. године, приказивана је уживо представа која је извођена у Нишу путем интернета. Ова представа је део кампање „Како заштити младе од дигиталног насиља“, које је у последње време све присутније. Циљ ове представе био је да покаже које све опасности вребају младе на интернету, а за привлачење њихове пажње заслужни су главни актери ове представе. У представи глуме Бранкица Себастијановић, Вучић Перовић и Предраг Васић. Популарни глумци млађе популације успели су да их анимирају и на забан начин едукују  о овој врсти проблема, на ситуацијама које су верно дочарали.

О опасностима које вребају са компјутерских екрана слушали су ђаци од првог до осмог разреда.

Препуни утисака ученици су напустили учионице, а верујемо да ће и бити опрезнији када следећег пута буду  „он лајн“.

Весна Станојевић, седми разред

Резултат слика за pencil and line borders

Лепо је имати добре другаре

    Пријатељство је једна душа која живи у два тела. Немогуће је живот замислити без пријатеља.

Они су, поред породице, ваша највећа подршка у животу. Једини су који ће вас разумети и једини који ће вам увек помоћи. Пријатељ је особа која те у сваком тренутку може орасположити, па чак и онда када вам није ни до чега. За ових тринаест година упознала сам неколико пријатеља којене бих ни за шта мењала. Они су најискренија бића која познајем. У сваком тренутку су ту за мене, било то лоши или добри тренуци, ту су. Док ја плачем- и они плачу, све док се ја смејем и они ће. Никада до сада ме пријатељ није изневерио и повредио, и искрен се надам да никада неће. Највећа бол је изгубити  добре пријатеље, односно оне најбоље.

Не каже се џаба да се за оне најбоље пријатеље гине и убија, јер ја сигурно бих.

Катарина Алексић, седми разред

Резултат слика за pencil and line borders

Успомена из основне школе

         Једна лепа успомена из основне школе је дефинитивно одлазак у Забрђе.

Посета једном малом, лепом селу које се налази у Републици Српској је једно лепо искуство. Школа из Забрђа и наша школа имају дугогодишњу традицију, у којој се међусобно   посећујемо  за Дан школе. Сваког маја нестрпљиво очекујемо дан нашег одласка у Забрђе. Најпре, присуствујемо свечаној приредби обележавања Дана школе, а затим се наше школе такмиче у спортским активностима. Приредба увек буде лепа и занимљива. Тада почиње оно што највише занима нас ученике, када сви ишчекујемо да будемо бољи и да победимо. Девојчице играју одбојку, а дечаци фудбал. Лепо се забавимо и разиграмо са њима. После тога се сви заједно дружимо. Сви се лепо слажемо, али нам време увек пролети. Сваке године упознајемо нове другаре, нове симпатије, и стварамо велика пријатељства на даљину. Дечаци, наравно, „мувају“  девојчице, али им не успева баш сваки пут. Увек дођем кући пуна утисака и причам мами како је било.

Ово лепо дружење са Забрђем ће ми остати у лепом сећању на основну школу.

Милана Јелкић, осми разред

Резултат слика за pencil and line borders

Прича старе породичне фотографије

Док сам гледала кутију са старим сликама у бакиној соби, пажњу ми је привукла једна већ избледела фотографија.

На тој слици је био војник на коњу. Тај војник био је мој деда. Баби је запало за око да пажљиво посматрам ту слику и пришла ми је са причом.

-Петар, твој деда, рече она.

Пажљиво сам је слушала и пратила сваки детаљ њенњ приче. Рекла ми је како је мој покојни деда био добар човек, зелених очију и седе косе. Био је то дуг разговор са мало питања и великом тишином. Причала ми је како се мој деда вратио жив из рата, како  су купили земљу и саградили кућу у којој и дан- данас живимо. Петар је било дедино име, а то име поносно носи мој млађи брат. Док ми је причала своју причу, сузе су наговестиле колико јој је тешко. Присетила се онога што ју је највише болело. Испричала ми је како се деда враћао кући током невремена , пао је, сломио руку и доживео шлог. Сутрадан на Ивањдан су нам јавили да је преминуо. Сећам се, и сама, да смо тад сви били много тужни. После кад год би пролазио авион, старија сестра би ми рекла да машем јер је тамо горе  деда и путује светом.

Сада нисам више мала и свог деду могу да видим само на сликама, па ,ипак, када погледам у правцу авиона упутим смешак.

               Анастасија Миљић, шести разред

Резултат слика за pencil and line borders

Kada bi imao čarobni štapić

    Ko i sva deca i ja imam neke želje za koje mogu reći da se mogu ostvariti samo pomoću čarobnog štapića.
    Nedavno mi se dogodio tužan dogadjaj. Ali počnimo redom. Kod kuće imam psa pasmine haski, bolje rečeno kerušu koja se zove Lili. Jednog dana se okotila i na svet je donela sedam štenaca. Svi su ličili na mamu, samo jedno poslednje je bilo  belo kao sneg i ja sam ga jako zavoleo. Svaki dan sam odlazio da ih negujem i čuvam tri puta  a ponekad i četiri puta. Kad su prošle tri nedelje, kučići više nisu bili slepi i lepo su gledali na svet svojim malim sjajnim očicama. Jednom je belo štene izašlo napolje i nije znalo da se vrati u kućicu. Dešavalo mu se to nekoliko puta, ali ja sam ga uvek našao i vratio u brlog kraj njegove mame keruše, da ga zagreje. Ali ovog puta je to bilo drugačije. Kad sam se vratilo iz škole kući, otišao sam odmah k njima, ali belog šteneta nisam video. Moj brat je došao kod mene i rekao, da je belo štene uginulo od hladnoće. Nisam znao kako da reagujem, pitao sam mamu, da li  je probala  da ga zagreje, ali ona je  odgovorila, da kad je ona došla već je bilo tvrdo kao kamen i hladno kao led. Ceo dan sam bio tužan.
    Znam da imam još šest kučića, ali belo mi je bilo omiljeno. Ne želim da budem bogat, niti popularan, ni da upoznam Mesija – ništa od toga ne želim, želim  samo da moje belo kuče živi.
  Jonatan  Škulec  V razred OŠ „Jovan Popović“ Susek
Резултат слика за pencil and line borders

     Моја школа

   У школу идем врло радо. Ученица сам шестог разреда и могу да кажем да се у школи добро осећам. Прошле године то није било тако , зато што смо дошли у нову средину, из Луга у Сусек.    У почетку смо били врло преплашени, али сада не, јер се наше другарство учврстило, пошто у нашу школу долазе ученици из пет места.

У школи је врло занимљиво – имамо нови предмет – физику. На часовима израђујемо разне плакате, који нам помажу, да лакше упамтимо штиво.

Књиге које читам за лектиру су врло интересантне, највише волим да читам бајке, јер кроз њих путујем у земљу принцеза и аждаја и летим на крилима фантазије.

Наша школа је као једна велика породица у којој су учитељи и наставници родитељи а ученици су послушни и добри, осим неколико

изузетака. Заједно смо као пчеле у кошници, сви заједно радимо и учимо, јер знамо да ће нам школа донети лепшу будућност.

Моја школа има неколико сређених кабинета, не све, али верујем да ће се у скорој будућности наћи средства за нашу школу, да се реновира и среди и постане понос за нас и целу околину, да се у њој осећамо пријатно, како ми, тако и генерације које долазе за нама.

    Франка Андреа разред   OШ „Јован Поповић“ Сусек

Резултат слика за pencil and line borders

Сањам о …..             

Сањам  да будем кловн и да путујем по свету.

                  Да сам кловн, изгледао бих овако: имао бих шарену перику, округли црвени нос, шарено смешно одело и велике ципеле. Наступао бих у разним циркусима. Изводио бих свакакве трикове. Возио бих бицикл на једном точку. Имао бих пуно, разних животиња, као што су : слон, лав и коњ …

                 Изводио бих разне трикове са животињама. Стајао бих на слону док он трчи. Лав би скакао кроз ватрени обруч. Људи би ме обожавали и био бих најбољи кловн.

   Никола Ђукић , 3. разред ОШ “Јован Поповић“ Сусек

Резултат слика за pencil and line borders

          Сањам о ….

                Кад порастем, сањам да отворим нову ергелу коња у Зобнатици.

              Учила бих децу да јашу коње. Учествовала бих на сваком такмичењу. Имала бих најбржег коња на свету. Он би се звао Пегаз и био би црно-беле боје. Имала бих сву опрему  за јахање и могла бих да прескачем јако високе препоне.

             О томе ја сањам.

   Анастасија  Милић,   3. разред ОШ “Јован Поповић“ Сусек

Резултат слика за pencil and line borders

Сањам о ….

                 Сваке ноћи сањам један чудан сан.Тај сан је неостварљив јер се у њему чудне ствари догађају.

                 Сањам да сам наставница ликовне културе, да цртам и бојим. Као да сам у шареном свету, где никад нико није био, него су моји цртежи оживели. То су разни цртежи пуни среће. Када се пробудим осетим неку тугу јер је то само сан.

                Надам се да ће ми се тај сан једном остварити, барем да будем наставница ликовне културе.

  Деана  Пармаковић,   3. разред  ОШ “Јован Поповић“ Сусек

Резултат слика за pencil and line borders

Од играчке буде плачке

     Овај догађај ће ми остати заувек у памћењу.     Једног лепог летњег дана док сам био мали,  питао сам маму да изађем напоље да се играм са браћом. Мама ме је са осмехом пустила . Када сам изашао напоље и мама и тата  су изашли напоље да пију кафу. Нисмо знали чега да се играмо. Пробали смо све игре али ни једна нам није била забавна. Онда смо смислили чега ћемо се играти – хокеја. Играли смо се петнаестак  минута, са флашом и летвама. У једном тренутку  мој брат ме је случајно ударио и исекао ми кожу  изнад обрве. Плакао сам, не зато сто ме боли него сам знао шта ме чека. Када ме је доктор ушивао није ме болео него сам се јако уплашио, викао сам на сав глас и дозивао маму и тату. Тата  је стално био поред мене. Када смо се вратили затекао сам брата уплаканог . Јако се бринуо за мене. Мој тата  и други брат су га смиривали  говорили му је да се не боји јер ћу бити добро. Када сам ушао у кућу моја два брата су ме загрлила и рекла, уплакано, да им је жао и да то више никад неће урадити. Ово је био мој догађај који ћу увек памтити.

Милош Козарчић IV5  OШ „Јован Поповић“ Баноштор

Резултат слика за pencil and line borders

Život jedne pahuljice        
   Jednog dana u skolskom dvorištu doletela je jedna pahuljica.
Tog dana u školskom dvorištu su se deca grudvala i uzeli su malu pahuljicu. Ja sam cuo glas kako  mala pahuljica viče:,,Upomoc“. Ja sam pritrcao i ona mi je rekla da joj pomognem tako što ću je odvesti negde na hladno. Uzeo sam je u ruku. Ona  je  počela da se topi, a ja sam potrčao kuci . Stavio sam je u teglu pa u  zamrzivač .Ona se ponovo  zaledila  i od umora zaspala. Kada se probudila  zamolila me je  da je pustim kod svojih prijatelja .

    Pahulja kada je odlazila od mene ja sam je poljubio i ona  je rekla da ce dolaziti svake godine kod mene da se družimo.

       Marko  Mihajlovic 4. razred  O.Š „Jovan Popović“Susek
    Резултат слика за pencil and line borders

Priča novogodišnje jelke

Sneg je počeo da pada po meni i celom proplanku.

Moji drugari životinje i ptice su skidali sa mene beli ogrtač,kad sam ugledala čoveka sa dve ćerke,koji hodaju po šumi. Oni su tražili jelku za Novu godinu,ali mene nisu primetili jer sam bila suviše mala. Sve dok me u jednom trenutku nije primetila devojčica i povikala „Tata,tata vidi ovu jelku!“Ona je pokazivala na mene.

A otac je upita „Zašto ova jelka,pa ona je suviše mala?“

Devojčica mu odgovori „Zato što je mala kao i ja“.

Želela je sama da je okiti i da stavi zvezdu na njen vrh.Kada su me iskopali,odneli su me u njihov topli dom,a devojčica me je jako lepo okitila.Stavila je na mene:lampice,ukrase u obliku kruga,zvezde, srca i krune, ukrasila me je i sa šišarkama, a na vrh je stаvila veliku zlatnu zvezdu. Stavili su me pored kamina,na kom sam videla lepe novogodišnje čarape koje čekaju svoje poklone. Devojčica se mirno igrala poerd kamina.

Kad je prošao praznik, skinuli su sa mene sve ukrase. Devojčica je tada rekla svojoj mami da me zasadi u baštu da rastem više i više.

U bašti me je devojčica zalivala, a ja sam svakim danom rasla sve više i više. Postala sam devojčicina najbolja drugarica.

   Nikolina Šljuka 4. razred  O.Š „Jovan Popović“Susek

 Резултат слика за pencil and line borders
Advertisements